ПИТАЊЕ: Има ли послодавац право да ме пошаље у ГПЦ на рад Решењем. Најављено ми је да ћу добити Решење и да морам да идем у ГПЦ Београд да радим као замена радницима који протестују. Која су моја права у овом случају?
ОДГОВОР: Поводом најављеног упућивања запослених у РЈ РПЛЦ Београд скрећемо пажњу на следеће чињенице. Сваки зпослени у ЈП „Пошта Србије“ има закључен уговор о раду, у коме је, између осталог, дефинисано место рада као битан елемент уговора. Свако премештање запослених подразумева измену уговорених услова рада и као такво мора имати ваљан правни основ. Поред основа неопходно је донети одговарајући акт, којим би се извршила промена места рада запосленог, који акт мора садржати разлоге за његово доношење, образложење, мора бити проверљив, који као такав подлеже оцени законитости у судском поступку. Послодавац, између осталог, може предложити анекс уговора о раду, или ако је потребно да се одређени посао изврши без одлагања, може донети решење о привременом премештају запосленог, а на основу члана 172 а Закона о раду. Синтагма која се налази у уговорима о раду и правилнику, према којој је у опису послова садржано да запослени обавља и друге послове по налогу непосредног руководиоца, се односи искључиво на послове према стручној спреми и способностима запосленог, који су сродни пословима које запослени обавља и који су везани за исто место рада. Те одредбе не дозвољавају креативно тумачење и прописивање другачијих услова рада, а поготову не премештање запосленог на друго место рада где би он обављао друге послове. Посебно скрећемо пажњу на чињеницу да у објекту РЈ РПЛЦ постоје посебни услови рада, у смислу прописа о безбедности и здрављу на раду, те запослени мора бити упознат са мерама безбедности и здравља на раду и својим правима и обавезама у погледу безбедности и здравља на раду, што значи да мора бити упознат са употребом средстава и опреме за личну заштиту, као и средствима за рад. Имајући у виду опасности које обављање послова у РЈ РЈПЛЦ са собом носи, као и учестало повређивање колега који су запослени тамо, дате обавезе треба сватити озбиљно у циљу спречавања последица које могу настати. У складу са свим наведеним, важећи прописи и Колективни уговор за ЈП Пошта Србије, чак омогућавају запосленом који је упућен на такво место рада да уколико није оспособљен за безбедан и здрав рад, односно није упознат са свим врстама ризика и мерама за њихово отклањање, које оспособљавање запосленог је послодавац дужан да изврши, у оквиру радног времена према унапред припремљеном програму и код премештаја на друге послове, а о сопственом трошку, да одбије да ради на тим пословима позивајући се на наведене околности.
ПИТАЊЕ: Постоји ли правни основ да Предузеће наметне запосленима да за долазак на посао користе искључиво месечну карту?
Најава да ће сва предузећа у Београду морати својим запосленима да уплаћују месечне Бусплус претплатне карте, уместо да им тај новац исплаћују на рачун или “на руке”, многе је забринула. Због великог интересовања наших чланова, питали смо нашег правника постоји ли правни основ за овакву најаву
ОДГОВОР: Обавезе послодавца поводом накнаде трошкова запосленом су у поседње време постале актуелна тема у светлу мишљења Министарства финансија а које се првенствено односи на порески третман те врсте исплате запосленима од стране послодавца. Закон о раду чл. 118 став 1 тачка 1 прописује да запослени има право на накнаду трошкова у складу са општим актом и уговором о раду за долазак и одлазак са рада, у висини цене превозне карте у јавном саобраћају, ако послодавац није обезбедио сопствени превоз. Овако постављено правило због своје непрецизности и намере законодавца да послодавци ближе одреде критеријуме за накнаду трошкова уговорима о раду, колективним уговором или правилником који би регулисао ту област, проузрокује недоумице почев од времена исплате трошкова, преко питања начина остваривања права и потребе доказивања трошкова. Законодавац заправо оставља запосленом право на избор начина односно превозног средства којим ће долазизити (и враћати се) на место рада. Једина могућност у којој послодавац може уместо запосленог да одлучи је да сам обезбеди превоз својих запослених, у ком случају запослени нема право да од послодавца потражује новац на име превоза зато што је организовањем сопственог превоза послодавац испунио своју обавезу накнаде трошкова за превоз. У свим другим случајевима послодавац не може наметати свој начин накнаде трошкова превоза, што обухвата и унапред плаћене месечне карте-маркице, већ искључиво од запосленог зависи којим ће превозним средством путовати на место рада, јер закон послодавцу даје овлашћење једино да одлучи да ли ће обезбедити сопствени превоз, а уколико послодавац одлучи да то овлашћење не искористи, даље не може условљавати запослене приликом избора превозног средства, примера ради уплатом месечне карте за аутобус, већ је дужан да накнади трошкове превоза с тим што ти трошкови не могу бити већи од новчаног износа који је једнак цени превозне карте у јавном саобраћају на према релацији коју запослени користи за долазак на рад и одлазак са рада најкраћим путем. Колективни уговор за ЈП “Пошта Србије” само потврђује наведено и ближе одређује критеријуме према којима запослени имају право на накнаду трошкова на име превоза, па тако чл. 49 прописује да запослени имају право избора у градовима и местима у којима постоји јавни превоз, између месечне претплатне карте у јавном саобраћају или новчаног износа у вредности месечне претплатне карте. Такође, имајући у виду да Јп “Пошта Србије” делатност обавља на територији читаве државе, чл. 50 су прописани начини накнаде трошкова запосленима који од места становања до места рада немају организовани јавни превоз за долазак на рад и одлазак са рада, као и запосленима који због распореда радног времена не могу користити организовани јавни превоз, уколико послодавац није обезбедио превоз запослених. Према наведеном, ни једном одредбом Закона о раду или Колективног уговора, уколико није обезбедио превоз запосленима, послодавац није овлашћен да одлучује о начину накнаде трошкова за превоз, већ запослени, у оквиру ограничења у виду износа који им послодавац мора надокнадити, могу да бирају начин доласка на рад и повратка са рада према сопственим жељама.
ПИТАЊЕ: У нашој Радној јединици се све чешће посеже за издавањем решења за прековремени рад, првенствено из разлога што нема довољно поштара и достављача и што приспела количина пошиљака не може да се изнесе уз редован рад. Велики је проблем када сваки дан радимо по сат-два дуже и онда у петак нас обавежу да радимо и суботу. Једва чекамо викенд да се одморимо и угрејемо...Има ли послодавац право да нам решења за прековремени рад издаје данас за данас или данас за сутра и има ли право да на овакав начин решава мањак радника?
ОДГОВОР: Ако је дилема била везана само за начин издавања решења, односно да ли послодавац може да издаје решења о прековременом рада данас за данас, односно данас за сутра, одговор је да је то у свему у складу како са Законом о раду тако и са Колективним уговором. Прековремени рад због своје суштинске хитности (ако се не злоупотребљава) управо изискује кратке рокове издавања решења. Оно што је по мени спорно је садржина решења, као и основ за увођење прековременог рада. Увидом у извештај о прековременим сатима за све достављаче би имали више података и на основу тога би могли да се евентуално покрену одређени поступци који могу да резултирају казном како за послодавца, тако и за одговорно лице код послодавца Недовољан број извршилаца и обим послова који превазилази могућност обављања са постојећим бројем извршилаца, нису разлог за увођење прековременог рада, већ би то могао бити само разлог узрокован изненадним смањењем броја извршилаца, које није могло да се предвиди (боловање, повреде, и друга непланирана одсуства). Основни проблем код овако издатих решења је што оно није одређено нити је одредиво. То се првенствено односи на чињеницу да уместо јасно дефинисаних послова које запослени коме је одређен прековремени рад треба да изврши, стоји да ће он вршити послове наведене у Предлогу за увођење прековременог рада који није обавезујући акт, па се њиме не успостављају никаква права и обавезе. Такође се не зна ни његова конкретна садржина, нема броја, врсте, количине пошиљака које треба да се испоруче, већ само можемо да претпоставимо да је то достава свих пошиљака планираних за тај дан. Самим тим, у недостатку података, односно мањкавости решења, није могуће утврдити колико времена запослени мора да ради тај дан и да ли то време превазилази законско ограничење од 12 сати укупнг дневног радног времена. Потребно је упозорити надлежне у Предузећу на ову појаву и кршење закона и Колективног уговора, а уколико се настави са издавањем оваквих решења за прековремени рад, од послодавца треба затражити извештај о прековременим сатима (у складу са чланом 17 КУ), односно увид у евиденцију о прековременом раду запослених. На тај начин би се утврдила евентуална неједнакост радног оптерећења, евентуално прекорачење законског ограничења прековремених радних сати или неки други прекршај за који је предвиђена казна.
ПИТАЊЕ: Може ли непосредни руководилац да ми прекине годишњи одмор и каква су моја права у том случају. Ово је честа појава јер се дешава да нема ко да ради, па нам прекидају одморе.
ОДГОВОР: Права и обавезе које проистичу из Закона о раду и Колективног уговора а везано за одсуство са посла по основу коришћења годишњег одмора су више него јасна. Као прво, члан 68 Закона о раду је више него јасан. Запослени не може да се одрекне права на годишњи одмор, нити му се то право може ускратити или заменити новчаном накнадом, осим у случају престанка радног односа. Према нашем Колективном уговору послодавац је дужан да изда решења о коришћењу годишњих одмора запослених, у складу са планом који се израђује према потребама процеса рада, уз претходну консултацију запослених. План се доноси крајем календарске године за наредну годину План, који доноси генерални директор или запослени кога он овласти, садржи све критеријуме са стањем на дан доношења решења за коришћење годишњих одмора, по којима је запосленима утврђена дужина и време трајања годишњих одмора. Даље, у члану 23 стоји да, уколико се запосленом због потреба процеса рада измени решење о коришћењу годишњег одмора, најкасније 5 (пет) радних дана пре дана одређеног за коришћење годишњег одмора, Послодавац је у обавези да запосленом надокнади све стварне трошкове које запослени трпи услед измене. Дакле Послодавац мора издати Решење и радник има неоспориво право да одмор користи када је то написано у Решењу. Никакве усмене забране и договори нису у складу са Законом о раду и Колективним уговором. Не може се прекинути започети годишњи одмор запосленом већ само изменити решење и то најкасније пет радних дана пре коришћења одмора. Веома је битно нагласити да у случају када се прекида годишњи одмор од претходне године, а који по Закону мора да се искористи до предвиђеног рока, то није могуће урадити а да се не крши Закон о раду. Уколико се ипак деси да се против њихове воље и мимо прописаних правила деси да запослен буду повучени са годишњих одмора, требало би да ураде следеће: - Да захтевају да се донесе решење о прекиду годишњег одмора у коме треба да буде наведен разлог прекида годишњег одмора, број искоришћених радних дана и број преосталих дана - У случају да не добију такво решење, требало би да сачувају неки доказ да су радили у периоду кад су званично били на годишњем одмору. - Ако имају доказ да су имали трошкове због повлачења са годишњег одмора, да траже да им се они надокнаде, тј. накнади штета (уплаћени туристички аранжмани, организоване бико какве врсте активности, па чак и пољопривредни радови) - На крају године ако им се ти дани негде уписују као "слободни дани" да траже потврду колико имају "слободних дана" Ово све у циљу приближабања такве праксе колико је могуће законском оквиру За све оне који су већ овако радили за време кад су званично били на годишњем одмору па имају "слободних дана" од пре више година требало би да: - траже потврду/извод из евиденције о слободним данима за сваку годину понаособ - у случају да користе слободне дане, да се евидентира да одсуствују са посла на име најстаријих слободних дана како би се јасно знало из које године су ти дани (за запослене је најповољније да то буду дани из најранијег периода због застарелости) - да ако не могу да искористе слободне дане, или су ти дани из претходних година, да траже да им се надокнади штета сразмерно броју неискоришћених слободних дана - такође цувају доказе које имају да су радили у одређеном периоду кад су званично били на одмору Све ове захтеве и у првом и у другом случају је потребно предати писаним путем, како би остао траг да су предати (пријемни печат, деловодни број и слично) Ово све због бољег припремања доказа са евентуални спор уколико се не постигне договор са послодавцем и људима пропадну слободни дани који им припадају.
ПЕРСПЕКТИВЕ ТРГОВАЊА АКЦИЈАМА ТЕЛЕКОМА У СВЕТЛУ АКТУЕЛНЕ ПРОЦЕНЕ ВРЕДНОСТИ И ТРЖИШНИХ ОКОЛНОСТИ
Моделом поделе бесплатних акција који је спроведен, бесплатне акције ће бити подељене радницима, бившим радницима и пензионерима по процењеној вредности компаније. Пошто је тржиште показало да нико није спреман да инвестира по тој цени у Телеком , највероватније ће почектом трговања цена акција нагло пасти.
Разлози за то ће бити нереално висока процена вредности, несразмерно велика понуда у односу на тражњу акција и шпекулативне акције инвеститора на берзи које ће имати за циљ што већи пад цена акција.
Држава ће кривицу за пад цена акцјиа правдати тржишним разлозима што није тачно јер је намерно превеликом проценом учињен пропуст.
Проценом која је урађена, исто тако је и смањен процентуално учешће запослених и пензионера у укупном капиталу компаније Телеком Србија а.д.
Улога Синдиката у овом тренутку би требало да буде континуирани сет активности према држави, медијима и самим акционарима да би се људи на прави начин припремили за берзу. Искуства из свих претходних приватизација су показала да Менаџмент, држава и брокерске куће и банке ангажоване од стране истих немају интерес да акционарима дају неопходну едукацију и правилне информације да би се спечила стихија и распродаја акција по нереално ниским ценама.
Како се објављује подела акција?
Поделу акција објављује Агенција за приватизацију Републике Србије тако што објављује позив за упис у најмање једним дневним новинама које се дистрибуирају на читавој територији Републике Србије.
Агенција за приватизацију Републике Србије такође објављује и поделу акција, колико је грађана стекло право на исте у складу са Законом и подзаконским актима.
Централни регистар хартија од вредности-које улоге има?
Централни регистар хартија од вредности Републике Србије је институција која води јединствену евиденцију ималаца хартија од вредности. То значи да овај регистар води евиденцију колико одређено лице има и којих акција.
Након што Агенција за приватизацију Републике Србије изда Решење о подељеним акцијама, на основу истог се врши упис у Централни регистар хартија од вредности Републике Србије. Тек након извршеног уписа акционари у складу са Законом могу располагати акцијама као са својом имовином.
Акционари - обавештавање?
Акционаре обавештевају: Синдикат, удружење акционара, медији, брокер и др.
Акционари се могу потпуно информисати, и на то имају апсолутно право, о својим правима произашлим из права поседовања хартија од вредности, о начину поделе акција, њиховим ценама на тржишту и др.
Уговори које акционар потписује са банком?
Да би могао бити третиран као активан акционар и да би могао учествовати у управљању компанијом, примати дивиденду и продавати своје хартије од вредности, акционар потписује следеће Уговоре са банком или брокерском кућом:
Уговор о отварању власничког рачуна – Отварањем овог рачуна и превлачењем акција са привременог рачуна на власнички се власништво над акцијама сматра активним.
Уговор о обављању брокерских послова – неопходан Уговор којим се омогућава трговање хартијама на берзи
2 Изјаве : Шаблонски , законом прописани документи којима акционар изјављује да је упознат са правилима трговања и ризицима трговања на берзи
Уговор о отварању новчаног рачуна са банком : Због специфичног пореског третмана прихода од продаје акција, акционари морају да отворе посебне рачуне ради трговања хартијама од вредности
Акционари банка?
Код продаје акција великих компанија (НИС ад Нови Сад, АЕРОДРОМ НИКОЛА ТЕСЛА АД БЕОГРАД) акционари су упућивани у банке да продају своје акције. Том приликом нису информисани у потпуности о својим правима, о кретању цене хартије, о начинима продаје, предностима или манама чекања са продајом. Велики број акционара је тако продавао акције које је добио одмах, чиме су остварили продају значајно испод вредности по којој су могли да продају акције да су причекали (пример цена акција НИС ад Нови Сад цена 18.03.2011. године је износила 460,00 динара, а 03.08.2011. 865,00 динара).
Информације - синдикат?
Искуства са приватизацијом НИС-а говоре да је синдикат до момента трансофрмације активно био укључен кроз свог консултанта и велики број трибина а након трансформације и изласка на берзу, систем информисања акционара је узео менаџмент који је активно управљао и управља информацијама у интересу већинског власника.
Време је показало да су људи који су веровали менаџменту и интенцијама банке са којом је рађено су остварили велики губитак, негде око 50-60% у периоду краћем од годину дана.
Акта Синдиката ПТТ Србије:
АНЕКС III КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА ЗА ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ "ПОШТА СРБИЈЕ" 2024. КОЛЕКТИВНИ УГОВОР ЗА ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ "ПОШТА СРБИЈЕ" 2022. СТАТУТ СИНДИКАТА ПТТ СРБИЈЕ ИЗБОРНА ПРАВИЛА ЗА ИЗБОРЕ 2019 ГОДИНЕ ПРАВИЛНИК ФОНДА СОЛИДАРНОСТИ УПУТСТВО ФОНДА СОЛИДАРНОСТИ ПОЛИСА КОЛЕКТИВНОГ ОСИГУРАЊА ЗАПОСЛЕНИХ ЗАКОН О РАДУ ЗАКОН О БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉУ НА РАДУ УПУТСТВО ЗА РАД ПОДОДБОРА ЗА БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉУ НА РАДУ ЗАКОН О СПРЕЧАВАЊУ ЗЛОСТАВЉАЊА НА РАДУ ПРАВИЛНИК О ПРАВИЛИМА ПОНАШАЊА ПОСЛОДАВАЦА И ЗАПОСЛЕНИХ У ВЕЗИ СА ПРЕВЕНЦИЈОМ И ЗАШТИТОМ ОД ЗЛОСТАВЉАЊА НА РАДУ ЗАКОН О ПРАВУ НА БЕСПЛАТНЕ АКЦИЈЕ И НОВЧАНУ НАКНАДУ КОЈУ ГРАЂАНИ ОСТВАРУЈУ У ПОСТУПКУ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ ЗАКОН О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ПРАВУ НА БЕСПЛАТНЕ АКЦИЈЕ И НОВЧАНУ НАКНАДУ КОЈУ ГРАЂАНИ ОСТВАРУЈУ У ПОСТУПКУ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ УГОВОР О ОБЕЗБЕЂИВАЊУ УСЛОВА ЗА НЕСМЕТАН РАД СИНДИКАТА ПТТ СРБИЈЕ
Питања за правника
ПИТАЊЕ: Има ли послодавац право да ме пошаље у ГПЦ на рад Решењем. Најављено ми је да ћу добити Решење и да морам да идем у ГПЦ Београд да радим као замена радницима који протестују. Која су моја права у овом случају?
ОДГОВОР: Поводом најављеног упућивања запослених у РЈ РПЛЦ Београд скрећемо пажњу на следеће чињенице. Сваки зпослени у ЈП „Пошта Србије“ има закључен уговор о раду, у коме је, између осталог, дефинисано место рада као битан елемент уговора. Свако премештање запослених подразумева измену уговорених услова рада и као такво мора имати ваљан правни основ. Поред основа неопходно је донети одговарајући акт, којим би се извршила промена места рада запосленог, који акт мора садржати разлоге за његово доношење, образложење, мора бити проверљив, који као такав подлеже оцени законитости у судском поступку. Послодавац, између осталог, може предложити анекс уговора о раду, или ако је потребно да се одређени посао изврши без одлагања, може донети решење о привременом премештају запосленог, а на основу члана 172 а Закона о раду. Синтагма која се налази у уговорима о раду и правилнику, према којој је у опису послова садржано да запослени обавља и друге послове по налогу непосредног руководиоца, се односи искључиво на послове према стручној спреми и способностима запосленог, који су сродни пословима које запослени обавља и који су везани за исто место рада. Те одредбе не дозвољавају креативно тумачење и прописивање другачијих услова рада, а поготову не премештање запосленог на друго место рада где би он обављао друге послове. Посебно скрећемо пажњу на чињеницу да у објекту РЈ РПЛЦ постоје посебни услови рада, у смислу прописа о безбедности и здрављу на раду, те запослени мора бити упознат са мерама безбедности и здравља на раду и својим правима и обавезама у погледу безбедности и здравља на раду, што значи да мора бити упознат са употребом средстава и опреме за личну заштиту, као и средствима за рад. Имајући у виду опасности које обављање послова у РЈ РЈПЛЦ са собом носи, као и учестало повређивање колега који су запослени тамо, дате обавезе треба сватити озбиљно у циљу спречавања последица које могу настати. У складу са свим наведеним, важећи прописи и Колективни уговор за ЈП Пошта Србије, чак омогућавају запосленом који је упућен на такво место рада да уколико није оспособљен за безбедан и здрав рад, односно није упознат са свим врстама ризика и мерама за њихово отклањање, које оспособљавање запосленог је послодавац дужан да изврши, у оквиру радног времена према унапред припремљеном програму и код премештаја на друге послове, а о сопственом трошку, да одбије да ради на тим пословима позивајући се на наведене околности.
ПИТАЊЕ: Постоји ли правни основ да Предузеће наметне запосленима да за долазак на посао користе искључиво месечну карту?
Најава да ће сва предузећа у Београду морати својим запосленима да уплаћују месечне Бусплус претплатне карте, уместо да им тај новац исплаћују на рачун или “на руке”, многе је забринула. Због великог интересовања наших чланова, питали смо нашег правника постоји ли правни основ за овакву најаву
ОДГОВОР: Обавезе послодавца поводом накнаде трошкова запосленом су у поседње време постале актуелна тема у светлу мишљења Министарства финансија а које се првенствено односи на порески третман те врсте исплате запосленима од стране послодавца. Закон о раду чл. 118 став 1 тачка 1 прописује да запослени има право на накнаду трошкова у складу са општим актом и уговором о раду за долазак и одлазак са рада, у висини цене превозне карте у јавном саобраћају, ако послодавац није обезбедио сопствени превоз. Овако постављено правило због своје непрецизности и намере законодавца да послодавци ближе одреде критеријуме за накнаду трошкова уговорима о раду, колективним уговором или правилником који би регулисао ту област, проузрокује недоумице почев од времена исплате трошкова, преко питања начина остваривања права и потребе доказивања трошкова. Законодавац заправо оставља запосленом право на избор начина односно превозног средства којим ће долазизити (и враћати се) на место рада. Једина могућност у којој послодавац може уместо запосленог да одлучи је да сам обезбеди превоз својих запослених, у ком случају запослени нема право да од послодавца потражује новац на име превоза зато што је организовањем сопственог превоза послодавац испунио своју обавезу накнаде трошкова за превоз. У свим другим случајевима послодавац не може наметати свој начин накнаде трошкова превоза, што обухвата и унапред плаћене месечне карте-маркице, већ искључиво од запосленог зависи којим ће превозним средством путовати на место рада, јер закон послодавцу даје овлашћење једино да одлучи да ли ће обезбедити сопствени превоз, а уколико послодавац одлучи да то овлашћење не искористи, даље не може условљавати запослене приликом избора превозног средства, примера ради уплатом месечне карте за аутобус, већ је дужан да накнади трошкове превоза с тим што ти трошкови не могу бити већи од новчаног износа који је једнак цени превозне карте у јавном саобраћају на према релацији коју запослени користи за долазак на рад и одлазак са рада најкраћим путем. Колективни уговор за ЈП “Пошта Србије” само потврђује наведено и ближе одређује критеријуме према којима запослени имају право на накнаду трошкова на име превоза, па тако чл. 49 прописује да запослени имају право избора у градовима и местима у којима постоји јавни превоз, између месечне претплатне карте у јавном саобраћају или новчаног износа у вредности месечне претплатне карте. Такође, имајући у виду да Јп “Пошта Србије” делатност обавља на територији читаве државе, чл. 50 су прописани начини накнаде трошкова запосленима који од места становања до места рада немају организовани јавни превоз за долазак на рад и одлазак са рада, као и запосленима који због распореда радног времена не могу користити организовани јавни превоз, уколико послодавац није обезбедио превоз запослених. Према наведеном, ни једном одредбом Закона о раду или Колективног уговора, уколико није обезбедио превоз запосленима, послодавац није овлашћен да одлучује о начину накнаде трошкова за превоз, већ запослени, у оквиру ограничења у виду износа који им послодавац мора надокнадити, могу да бирају начин доласка на рад и повратка са рада према сопственим жељама.
ПИТАЊЕ: У нашој Радној јединици се све чешће посеже за издавањем решења за прековремени рад, првенствено из разлога што нема довољно поштара и достављача и што приспела количина пошиљака не може да се изнесе уз редован рад. Велики је проблем када сваки дан радимо по сат-два дуже и онда у петак нас обавежу да радимо и суботу. Једва чекамо викенд да се одморимо и угрејемо...Има ли послодавац право да нам решења за прековремени рад издаје данас за данас или данас за сутра и има ли право да на овакав начин решава мањак радника?
ОДГОВОР: Ако је дилема била везана само за начин издавања решења, односно да ли послодавац може да издаје решења о прековременом рада данас за данас, односно данас за сутра, одговор је да је то у свему у складу како са Законом о раду тако и са Колективним уговором. Прековремени рад због своје суштинске хитности (ако се не злоупотребљава) управо изискује кратке рокове издавања решења. Оно што је по мени спорно је садржина решења, као и основ за увођење прековременог рада. Увидом у извештај о прековременим сатима за све достављаче би имали више података и на основу тога би могли да се евентуално покрену одређени поступци који могу да резултирају казном како за послодавца, тако и за одговорно лице код послодавца Недовољан број извршилаца и обим послова који превазилази могућност обављања са постојећим бројем извршилаца, нису разлог за увођење прековременог рада, већ би то могао бити само разлог узрокован изненадним смањењем броја извршилаца, које није могло да се предвиди (боловање, повреде, и друга непланирана одсуства). Основни проблем код овако издатих решења је што оно није одређено нити је одредиво. То се првенствено односи на чињеницу да уместо јасно дефинисаних послова које запослени коме је одређен прековремени рад треба да изврши, стоји да ће он вршити послове наведене у Предлогу за увођење прековременог рада који није обавезујући акт, па се њиме не успостављају никаква права и обавезе. Такође се не зна ни његова конкретна садржина, нема броја, врсте, количине пошиљака које треба да се испоруче, већ само можемо да претпоставимо да је то достава свих пошиљака планираних за тај дан. Самим тим, у недостатку података, односно мањкавости решења, није могуће утврдити колико времена запослени мора да ради тај дан и да ли то време превазилази законско ограничење од 12 сати укупнг дневног радног времена. Потребно је упозорити надлежне у Предузећу на ову појаву и кршење закона и Колективног уговора, а уколико се настави са издавањем оваквих решења за прековремени рад, од послодавца треба затражити извештај о прековременим сатима (у складу са чланом 17 КУ), односно увид у евиденцију о прековременом раду запослених. На тај начин би се утврдила евентуална неједнакост радног оптерећења, евентуално прекорачење законског ограничења прековремених радних сати или неки други прекршај за који је предвиђена казна.
ПИТАЊЕ: Може ли непосредни руководилац да ми прекине годишњи одмор и каква су моја права у том случају. Ово је честа појава јер се дешава да нема ко да ради, па нам прекидају одморе.
ОДГОВОР: Права и обавезе које проистичу из Закона о раду и Колективног уговора а везано за одсуство са посла по основу коришћења годишњег одмора су више него јасна. Као прво, члан 68 Закона о раду је више него јасан. Запослени не може да се одрекне права на годишњи одмор, нити му се то право може ускратити или заменити новчаном накнадом, осим у случају престанка радног односа. Према нашем Колективном уговору послодавац је дужан да изда решења о коришћењу годишњих одмора запослених, у складу са планом који се израђује према потребама процеса рада, уз претходну консултацију запослених. План се доноси крајем календарске године за наредну годину План, који доноси генерални директор или запослени кога он овласти, садржи све критеријуме са стањем на дан доношења решења за коришћење годишњих одмора, по којима је запосленима утврђена дужина и време трајања годишњих одмора. Даље, у члану 23 стоји да, уколико се запосленом због потреба процеса рада измени решење о коришћењу годишњег одмора, најкасније 5 (пет) радних дана пре дана одређеног за коришћење годишњег одмора, Послодавац је у обавези да запосленом надокнади све стварне трошкове које запослени трпи услед измене. Дакле Послодавац мора издати Решење и радник има неоспориво право да одмор користи када је то написано у Решењу. Никакве усмене забране и договори нису у складу са Законом о раду и Колективним уговором. Не може се прекинути започети годишњи одмор запосленом већ само изменити решење и то најкасније пет радних дана пре коришћења одмора. Веома је битно нагласити да у случају када се прекида годишњи одмор од претходне године, а који по Закону мора да се искористи до предвиђеног рока, то није могуће урадити а да се не крши Закон о раду. Уколико се ипак деси да се против њихове воље и мимо прописаних правила деси да запослен буду повучени са годишњих одмора, требало би да ураде следеће: - Да захтевају да се донесе решење о прекиду годишњег одмора у коме треба да буде наведен разлог прекида годишњег одмора, број искоришћених радних дана и број преосталих дана - У случају да не добију такво решење, требало би да сачувају неки доказ да су радили у периоду кад су званично били на годишњем одмору. - Ако имају доказ да су имали трошкове због повлачења са годишњег одмора, да траже да им се они надокнаде, тј. накнади штета (уплаћени туристички аранжмани, организоване бико какве врсте активности, па чак и пољопривредни радови) - На крају године ако им се ти дани негде уписују као "слободни дани" да траже потврду колико имају "слободних дана" Ово све у циљу приближабања такве праксе колико је могуће законском оквиру За све оне који су већ овако радили за време кад су званично били на годишњем одмору па имају "слободних дана" од пре више година требало би да: - траже потврду/извод из евиденције о слободним данима за сваку годину понаособ - у случају да користе слободне дане, да се евидентира да одсуствују са посла на име најстаријих слободних дана како би се јасно знало из које године су ти дани (за запослене је најповољније да то буду дани из најранијег периода због застарелости) - да ако не могу да искористе слободне дане, или су ти дани из претходних година, да траже да им се надокнади штета сразмерно броју неискоришћених слободних дана - такође цувају доказе које имају да су радили у одређеном периоду кад су званично били на одмору Све ове захтеве и у првом и у другом случају је потребно предати писаним путем, како би остао траг да су предати (пријемни печат, деловодни број и слично) Ово све због бољег припремања доказа са евентуални спор уколико се не постигне договор са послодавцем и људима пропадну слободни дани који им припадају.
ПЕРСПЕКТИВЕ ТРГОВАЊА АКЦИЈАМА ТЕЛЕКОМА У СВЕТЛУ АКТУЕЛНЕ ПРОЦЕНЕ ВРЕДНОСТИ И ТРЖИШНИХ ОКОЛНОСТИ
Моделом поделе бесплатних акција који је спроведен, бесплатне акције ће бити подељене радницима, бившим радницима и пензионерима по процењеној вредности компаније. Пошто је тржиште показало да нико није спреман да инвестира по тој цени у Телеком , највероватније ће почектом трговања цена акција нагло пасти. Разлози за то ће бити нереално висока процена вредности, несразмерно велика понуда у односу на тражњу акција и шпекулативне акције инвеститора на берзи које ће имати за циљ што већи пад цена акција. Држава ће кривицу за пад цена акцјиа правдати тржишним разлозима што није тачно јер је намерно превеликом проценом учињен пропуст.
Проценом која је урађена, исто тако је и смањен процентуално учешће запослених и пензионера у укупном капиталу компаније Телеком Србија а.д.
Улога Синдиката у овом тренутку би требало да буде континуирани сет активности према држави, медијима и самим акционарима да би се људи на прави начин припремили за берзу. Искуства из свих претходних приватизација су показала да Менаџмент, држава и брокерске куће и банке ангажоване од стране истих немају интерес да акционарима дају неопходну едукацију и правилне информације да би се спечила стихија и распродаја акција по нереално ниским ценама.
Како се објављује подела акција?
Поделу акција објављује Агенција за приватизацију Републике Србије тако што објављује позив за упис у најмање једним дневним новинама које се дистрибуирају на читавој територији Републике Србије. Агенција за приватизацију Републике Србије такође објављује и поделу акција, колико је грађана стекло право на исте у складу са Законом и подзаконским актима.
Централни регистар хартија од вредности-које улоге има?
Централни регистар хартија од вредности Републике Србије је институција која води јединствену евиденцију ималаца хартија од вредности. То значи да овај регистар води евиденцију колико одређено лице има и којих акција.
Након што Агенција за приватизацију Републике Србије изда Решење о подељеним акцијама, на основу истог се врши упис у Централни регистар хартија од вредности Републике Србије. Тек након извршеног уписа акционари у складу са Законом могу располагати акцијама као са својом имовином.
Акционари - обавештавање?
Акционаре обавештевају: Синдикат, удружење акционара, медији, брокер и др. Акционари се могу потпуно информисати, и на то имају апсолутно право, о својим правима произашлим из права поседовања хартија од вредности, о начину поделе акција, њиховим ценама на тржишту и др.
Уговори које акционар потписује са банком?
Да би могао бити третиран као активан акционар и да би могао учествовати у управљању компанијом, примати дивиденду и продавати своје хартије од вредности, акционар потписује следеће Уговоре са банком или брокерском кућом:
Уговор о отварању власничког рачуна – Отварањем овог рачуна и превлачењем акција са привременог рачуна на власнички се власништво над акцијама сматра активним. Уговор о обављању брокерских послова – неопходан Уговор којим се омогућава трговање хартијама на берзи 2 Изјаве : Шаблонски , законом прописани документи којима акционар изјављује да је упознат са правилима трговања и ризицима трговања на берзи Уговор о отварању новчаног рачуна са банком : Због специфичног пореског третмана прихода од продаје акција, акционари морају да отворе посебне рачуне ради трговања хартијама од вредности
Акционари банка?
Код продаје акција великих компанија (НИС ад Нови Сад, АЕРОДРОМ НИКОЛА ТЕСЛА АД БЕОГРАД) акционари су упућивани у банке да продају своје акције. Том приликом нису информисани у потпуности о својим правима, о кретању цене хартије, о начинима продаје, предностима или манама чекања са продајом. Велики број акционара је тако продавао акције које је добио одмах, чиме су остварили продају значајно испод вредности по којој су могли да продају акције да су причекали (пример цена акција НИС ад Нови Сад цена 18.03.2011. године је износила 460,00 динара, а 03.08.2011. 865,00 динара).
Информације - синдикат?
Искуства са приватизацијом НИС-а говоре да је синдикат до момента трансофрмације активно био укључен кроз свог консултанта и велики број трибина а након трансформације и изласка на берзу, систем информисања акционара је узео менаџмент који је активно управљао и управља информацијама у интересу већинског власника. Време је показало да су људи који су веровали менаџменту и интенцијама банке са којом је рађено су остварили велики губитак, негде око 50-60% у периоду краћем од годину дана.