Синдикат ПТТ Србије

Постављено
11. септембар 2020.
године

ПОЧЕЛЕ ПРИПРЕМЕ ЗА КОЛЕКТИВНО ПРЕГОВАРАЊЕ





ПРЕДСЕДНИК       
СИНДИКАТА ПТТ СРБИЈЕ


Синдикални протести

ЈЕДАН ОД ЧЛАНОВА НАШЕГ СИНДИКАТА КОЈИ ПРЕДЊАЧИ ПО ГОДИНАМА РАДНОГ СТАЖА – ЉУБИША ОПАЧИЋ ТАКАЧ

Синдикални протести

Свило се село Попинци у срцу Срема. Помињано често у разним летописима. Познато као најстарије село у југоисточном Срему. Помињано и по историјским чињеницама, када су Попинчани преко ноћи спасили славног Карађорђа, давне 1787. године а кућу у којој је преноћио сачували као споменик културе све до данашњих дана.

Данас је ово сремско село познато по лубеницама, страсти према фудбалу и наравно по свом најпознатијем мештанину: Љубиши Опачићу – Такачу, управнику поште 6. реда 22428 Попинци и нашем дугогодишњем члану. Доставу пошиљака за 1.166 становника насељеног места Попинци колега Опачић обавља пешице и то за 401 домаћинство и тридесетак правних лица уз пређени пут од 5,5 километара. Куриозитет у целом нашем ПТТ систему је чињеница да је колега Опачић навршио 44 године и 4 месеца стажа. При томе још један податак за анале: 16. априла 1977. године у насељеном месту Попинци је отворена прва пошта. Те давне седамдесет седме године прошлог века, тада млађани двадесетогодишњи Љубиша је добио ту част и одговорност да буде њен први радник и испоставља се до дана данашњег и једини. Верујемо да је ово јединствени пример у нашем великом систему за који се мало зна. Изузев можда у винском и свињском Срему. Мало је места у Срему у којем се о њему није причало. Мало је поштара и фудбалера у Срему који њега не познају или нису за њега чули.

Омиљен међу својим мештанима, био је стуб села. Долазили су и одлазили многи. Он је за Попинчане био као светионик око кога су се сви окупљали, и у добру и у злу. Председник Савета Месне заједнице у чак шест мандата (24 године), 15 година активни фудбалер и 22 године активни тренер његовог вољеног Напретка као и члан ветеранске секције до своје 60 године. Такође, председник црквеног одбора месне цркве Светог Аргангела Гаврила, председник ловачког удружења Попинци, проглашаван за нај – спортског радника општине Пећинци и као такав, поврх свега - сјајан радник и промотер своје и наше Поште Србије и свог Синдиката којем показује верност већ толике године.

Сродио се са својим Попинчанима. Радује се и весели, тугује и плаче са својим мештанима као да су му род рођени. А и јесу. Воли их као своје укућане а и они њега као свог члана. Кажу Попинчани да су се више исповедали Такачу него сеоском пароху. Он им дође и као психолог и као психијатар. Да их охрабри, да утеши, да запева да заигра, да понеког и изгрди ако је заслужио. Попуњава им уплатнице, лото листиће, дешавало се раније да у њихово име напише и понеко писмо војнику. Нема славља, свадбе, пунолетства, некада испраћаја у војску, сахране (далеко било) да наш Љубиша није међу присутнима.

Прошао је пут на коме би му многи позавидели јер је његово срце испуњено прелепим успоменама. Љубиша се сродио са својом Поштом, Попинчани са њим поистовећују Пошту. Отуда потиче и највећа туга која тренутно обузима мештане села – приближава се датум заслуженог пензионисања њиховог омиљеног поштара Љубише. Свима је само једна мисао на памети: „Ко ће Љубишу заменити. Таквог нема нико и нигде“.

СИНДИКАТ ПТТ СРБИЈЕ


О Б А В Е Ш Т Е Њ Е



    Дана 20.08.2020. године, одржана је пета седница Председништва Синдиката ПТТ Србије. Анализиран је досадашњи рад Председништва и дате су смернице за наредни период.
    Што се тиче досадашњег рада, углавном је стављена замерка на слабију информисаност. Тражено је да се чланство информише и путем сајта, мејла и смс порука.

    Посебан осврт је био на улози сваког члана Председништва и појединачног рада у њему.
    На седници је изабран шири тим за колективно преговарање, који ће одмах кренути са радом на побољшању важећег Колективног уговора. Ужи тим, који ће ићи на преговоре са пословодством и представницима Владе Републике Србије, биће изабрани на следећој седници Председништва.
    Истог дана, одржан је састанак Комисије за технологију, чији ће задатак бити да се, у најкраћем времену, дефинишу питања, која ће бити делегирана за састанак у Функцији поштанске мреже.


ПРЕДСЕДНИК       
СИНДИКАТА ПТТ СРБИЈЕ





ОРГАНИЗАЦИЈА ПОТРОШАЧА "ЕФЕКТИВА"





ПРЕДСЕДНИК       
СИНДИКАТА ПТТ СРБИЈЕ

С А О П Ш Т Е Њ Е


Након разговора са в.д. директора Предузећа, госпођом Миром Петровић, обавештавамо вас о резултатима тог разговора, а на основу делегираних тема, са којима сте већ упознати:

   • Када је у питању актуелна ситуација у вези са ширењем заразне болести Covid 19, добијено је уверавање да су све радне целине добиле довољну количину заштитних средстава и да се она редовно дистрибуирају према утрошку и потребама.
   Што се тиче скраћивања радних времена пошта и осталих евентуалних мера, што је тражио Синдикат, добијен је одговор да се то може учинити само у случају ванредног стања, а према препорукама Државе, обзиром да смо Предузеће од јавног значаја.
   • Расходовање мопеда и бицикли и пренос у власништво поштоноша биће реализовано после анализе Функције поштанске мреже и добијања података из свих радних јединица.
   • Службене униформе за шалтерске раднике – набавка је у реализацији, а биће завршена у најскорије време.
   • Службени телефони су, за сада, због неопходности, набављени само за поштоноше и достављаче. Што се тиче набавке службених телефона за остале запослене, набавка се не планира до даљњег.
   • Разговарано је о евентуалној могућности да наши запослени добију статус службеног лица, како би више били заштићени пред Законом. Питање је комплексно и захтева детаљну анализу и испуњеност услова, пре свега нисмо на буџету, што је предуслов, али ће се ова тема разматрати.
   • Што се тиче ангажовања довољног броја извршилаца, динамика се прати, а према потребама и испуњеним условима.

ПРЕДСЕДНИК       
СИНДИКАТА ПТТ СРБИЈЕ

Д О П И С


На основу одлука донешених на петој седници Главног одбора Синдиката ПТТ Србије, одржаној 01.07.2020, обратили смо се в.д. директора дописом следеће садржине:



ПРЕДСЕДНИК       
СИНДИКАТА ПТТ СРБИЈЕ



Д О П И С


– В.Д. ДИРЕКТОРУ –
Г-ђи МИРИ ПЕТРОВИЋ

Поштована,

С обзиром да су се нормализовали услови за рад након ванредног стања у земљи, обраћам Вам се да, сходно Вашим обавезама, органиизујете састанак са руководством Синдиката ПТТ Србије, у што краћем року. Теме за састанак би биле следеће:

• Расходовање и пренос власништва мопеда и бицикли;
Већ дуже од 2 године ово питање стоји нерешено. Поштари су улагали и одржавали наведена средства, па је ред да им се пренесу у власништво, како би бар део уложених средстава био надокнађен. Тренутно у Предузећу постоји више од стотину оваквих случајева. Сугеришемо да убудуће Уговор о уступање на одржавање новог мопеда или бицикле прати Уговор о преносу власништва старог мопеда или бицикле.

• Набавка униформи за шалтерске раднике;
Од задње набавке прошло је 5 година за кошуље кратких рукава и 4 године за кошуље дугих рукава.

• Подела службених мобилних телефона;

• Стално праћење облика радног ангажовања запослених;
Питање које је увек присутно и актуелно, а то је ангажовања са ПП на одређено радно време, по истеку одређеног на неодређено радно време, увек када постоје услови и потреба.

Захваљујемо Вам се на разумевању и сарадњи.
С поштовањем,

ПРЕДСЕДНИК       
СИНДИКАТА ПТТ СРБИЈЕ

С А О П Ш Т Е Њ Е


Обавештавамо вас да смо се, данас, 27.05.2020. године, обратили директорки Функције поштанске мреже захтевом следеће садржине;

Поштована,

Обраћамо Вам се у намери да иницирамо анализу оправданости свакодневне примене апликације Поштар-мап.
Смисао ове апликације не би требао да буде континуирано и непрекидно снимање – праћење поштоноша док су на рејону. Осећају се као да су под присмотром, да их неко прогони. Тај притисак ствара нервозу и нелагодност што доводи до одређених грешака у обављању радних задатака. Прављење паузе у дневном раду, ради одмора, повлачи за собом писање изјаве и томе слично.
Сматрамо да праћење – кретање поштоноша има сврху у случају жалбе странака, због тога што не долазе на кућну адресу, снимање рејона – итинерера и сличних службених потреба.
Користимо прилику да сугеришемо што хитнију поделу већ набављених службених телефона за поштоноше и достављаче, као и набавку нових за остале запослене, обзиром да су стари у приличној мери оштећени и не могу се користити.
Унапред се захваљујемо на разумевању и сарадњи.


Након добијања тражених информација, бићете обавештени.

ПРЕДСЕДНИК       
СИНДИКАТА ПТТ СРБИЈЕ

С А О П Ш Т Е Њ Е


Након нашег данашњег Билтена 290, а везано за нејасноће око (не)могућности коришћења другог дела годишњег одмора за 2019. годину и након 30.06.2020. године, обавештавамо Вас да је Пословодство ЈП „Пошта Србије“ узело у разматрање поменуту проблематику. Усмено је најављено да ће бити сагледане одређене специфичности са терена и вероватно дефинисане могућности коришћења другог дела годишњег одмора и након 30. јуна, и то за поједине категорије запослених, који буду испуњавали задане критеријуме, о континуитету рада током ванредног стања, а све према препоуркама Владе РС, од 07.04.2020. године.
О начину поступања по овој теми, све организационе целине ће бити детаљно обавештене.

ПРЕДСЕДНИК       
СИНДИКАТА ПТТ СРБИЈЕ


С А О П Ш Т Е Њ Е


Билтеном 277, крајем фебруара, обавестили смо вас да је руководство Синдиката ПТТ Србије одржало састанак са шефом кабинета, госпођом Нелом Бојевић, и извршним директором, госпођом Мирјаном Предојевић.
Једна од тема тог састанка, као што знате, била је политика запошљавања, пре свега уговори о ПП пословима и уговори на одређено време, као и запошљавање довољног број извршилаца по радним целинама.

Констатујемо да је пословодство Предузећа тада уважило наше захтеве и да је крајем фебруара и почетком марта одобрено да око 165 запослених, са одређеног буду преведени у стални радни однос, као да се и извесни број са ПП послова преведу на одређено радно време.
Ванредно стање је мало успорило овај процес, па вас обавештавамо да се ових дана интензивно ради на новим уговорима о раду и завршетку започетог.

Што се тиче недоумица око коришћења другог дела годишњег одмора за 2019. годину, тумачење је да се мора искористити до краја јуна 2020. године.

ПРЕДСЕДНИК       
СИНДИКАТА ПТТ СРБИЈЕ


С А О П Ш Т Е Њ Е


У жељи да укажемо целокупној јавности на тешку, одговорну и ризичну позицију и улогу поштанских радника, у данашњем времену, обратили смо се редакцијама штампаних и електронских медија следећим саопштењем;

Обраћам Вам се испред својих чланова, а верујемо и испред свих 15.000 запослених у „Пошти Србије“, са молбом да се покаже више друштвене бриге и пажње за запослене у нашем Предузећу, који обављају друштвено одговорне послове. Без жеље за самоистицањем, посебно у условима ванредног стања, где се од сваког члана друштва очекује да да свој допринос, не можемо, а да не приметимо, да у штампаним и електронским медијима практично и нема помена о ванредно тешким и по здравље ризичним пословима, који обављају наши запослени. Поједини запослени имају у континуитету и више од двадесет узастопних радних дана, дакле уз рад суботом и недељом, без паузе, а све у циљу да пензије и остале исплате, посебно социјално угроженим категоријама, буду одрађене што пре. У ове послове, такође, спадају уручења постекспрес и других пошиљака.
Мислимо да такав труд заслужује бар мало више пажње.
Огроман број директних контаката, који имају наши запослени са грађанством, свакако нас сврстава у најугроженије категорије запослених у нашој земљи, уз сво наше поштовање према онима који су на првој линији фронта – здравствне раднике.
Извињавамо се ако смо нескромни, али сматрамо да напори и успеси поштанских радника, да дођу до сваког стана и куће у нашој земљи, нису довољно видљиви широј јавности. Из тих разлога имамо молбу према вама као представницима седме силе, чија снага и моћ је све већа, да овај наш апел пренесете до свих слојева нашег друштва.
Унапред захвални – поштански радници!

ПРЕДСЕДНИК       
СИНДИКАТА ПТТ СРБИЈЕ


С А О П Ш Т Е Њ Е


Данас, 21.04.2020. године, упућен је допис в.д. директора Предузећа следеће садржине;

„Желим да укажем на чињеницу везану за исплату зараде за март месец 2020. године и одређеним аномалијама у обрачуну исте. Разноликост у начину приказивања присуства на раду по радним јединицама је за нас, као Синдикат, изузетно забрињавајућа, а што је најзначајније, према појединим запосленима и крајње неправедна. Један од основних постулата деловања сваког синдикалног удружења је да права из радног односа уреди праведно, једнообразно, дакле за све исто. Посебно код исплате зарада. Код исплате зараде за март месец то очигледно није био случај. Наиме, радне јединице су различито приказивале присуство на раду и то у смислу да су поједине РЈ;
           • приказивале прековремене сате за рад током викенда,
        • преко позитивних корекција на зараду решавале проблематику великог броја радних дана,
           • саме су креирале тзв. прерасподелу рада и то без решења о прерасподели рада.

Јасно је да обрачун зараде у самом зачетку, већ код приказивања присуства на раду, није био за све исти. По тој логици, такође је јасно и да рад запослених није био исто вреднован.
Ништа мање битно, желим да Вас упознамо са чињеницом, да су поједини запослени имали и континуитет од двадесетак узастопних радних дана, јер смо у три узастопна викенда имали исплату пољопривредних пензија и пензија из радног односа (задњи викенд у марту и прва два у априлу месецу). Ово се посебно односи на поједине мање доставне поште код којих није постајала могућност „ротације“ запослених на послу. Одређена права из радног односа у смислу трајања радне недеље, морају се испоштовати чак и у условима ванредног стања. Посебно кад су у питању запослени у ЈП ПОШТА Србије, који су и у овим тешким приликама, показали лојалност и држави и Предузећу. За многе запослене који су се налазили у овој ситуацији, више није било ни битно како ће и на који начин бити плаћени, а све због психофизичког премора којем су изложени.
На крају, да ли су постојале јасне инструкције од стране надлежне Функције према радним јединицама о начину евидентирања присуства на раду за март месец и да ли ће постојати за арпил месец.
Очекујем од Вас предлоге решења и начина исправке обрачуна зараде код запослених, који су на тај начин били оштећени.
Све ово Вам наводим у жељи и са очекивањима да исплата зараде за април месец не буде оптерећена истим проблемима, да обрачун за април месец буде исти за све и да буде плаћен прековремени рад, рачунајући ту и рад на Велики петак - верски празник, што је такође био преседан.“

ПРЕДСЕДНИК       
СИНДИКАТА ПТТ СРБИЈЕ


С А О П Ш Т Е Њ Е


Поводом појаве да одређени поштари раде непрекидно и више од 10 дана у континуитету и неједнакости у обрачуну и исплати зарада, у кратким цртама указујем на следеће:
Закон о раду прописује да је послодавац дужан да запосленом обезбеди дневни одмор у трајању од најмање 12 сати у оквиру од 24 сата, а да је дужан да му обезбеди и недељни одмор који траје најмање 24 сата који се додају на време дневног одмора и да тај одмор по правилу (али не и обавезно) запослени користи недељом.
Једноставно речено то значи да је Пошта дужна, за све који не раде у турнусима, да обезбеди прво 12 сати одмора између радних дана, а да једном недељно обезбеди након тих 12 сати још минимум 24 сата недељног одмора.
Изузеци су ретки и односе се само на посебне ситуације.
Ипак и у том случају Пошта мора запосленом који је радио за време свог недељног одмора да обезбеди тај одмор у току наредне недеље. То све значи није законито обавезати запосленог да ради 15 дана за редом сваки дан и за то су предвиђене казне од 150.000 до 300.000 динара за послодавца.

Што се новца тиче, према Колективном уговору који је повољнији од Закона о раду, по запослене. За прековремени рад коефицијент зараде је 1.45, односно у случају више силе, изненадног повећања обима посла и у другим случајевима када је неопходно да се у одређеном року заврши посао који није планиран, али ни такав рад није без ограничења која су 12 часова днавно радно време максимум и 8 часова прековременог рада недељно максимум. Исто тако, ако је запослени радио за време свог недељног одмора (без обзира на то на који дан му је пао недељни одмор) коефицијент зараде за те дане му је 1.15 односно 15% увећања.

Како у априлу и мају има више дана који су нерадни дани празника, то свако ко буде обављао послове на те дане има право за увећање зараде од 150%.

Овде је специфична ситуација да није уведена прерасподела, а да ипак имамо такав распоред рада да у једном делу месеца људи не раде, што свакако утиче на обрачун њихових зарада.
Коначно, рад недељом сам по себи не повлачи право на увећану зараду уколико је посао организован на тај начин распоредом радног времена да запослени користи свој недељни одмор неки други дан у току недеље.

ПРЕДСЕДНИК       
СИНДИКАТА ПТТ СРБИЈЕ


С А О П Ш Т Е Њ Е


Допис који је упутила Функција за управљање кадровима и корпоративне одговорности свим организационим целинама да запосленима, којима није било могуће организовати рад од куће (имају децу млађу од 12 година или припадају некој од ризичних група), зарада буде исплаћена са умањењем од 20% просечне зараде у претходних 12 месеци према члану 48. Колективног уговора и члану 117. Закона о раду, као и могућности примене члана 47. Колективног уговора и члана 116. Закона о раду, дајемо објашњење – тумачење правника Синдиката ПТТ Србије:

Постоји више начина на које послодавац може управљати радом запослених, смањивати број запослених који обављају послове у просторијама послодавца, са различитим последицама по примања и даљу радноправну судбину запослених.

Очигледно најблажи облик је упућивање запослених да раде од куће, која дужност послодавца је прописана Уредбом о организацији рада за време ванредног стања (Сл. Гласник 31/2020), наравно уколико је природа послова које тај запослени обавља таква да је рад од куће уопште могуће организовати. Овде нема много недоумица, запослени остварују зараду у пуном износу а примања ће им бити умањена једино за накнаде трошкова превоза, топлог оброка и слично.

Следећа могућност је упућивање запослених на коришћење годишњих одмора, поготово уколико постоји део неискоришћеног одмора из 2019. године, при чему би запослени, као и у редовном току остваривао накнаду зараде у пуном износу док не искористи преостали годишњи одмор из претходне године. У складу са тим је и Закључак Владе 05 број 53-3041/2020 који је објављен у Сл. Гласнику 52/2020.

Још једна од могућности је доношење одлуке о прерасподели радног времена у ком случају се запосленима не би умањивала зарада али би у каснијем периоду године то за последицу имало повећано ангажовање запослених, и у овим случајевима мислим да је то мало вероватно.

У ситуацији која нас највише занима постоје опције накнаде зараде односно исплате одређеног новчаног износа запосленом у ситуацији кад је он отсутан са рада, односно уопште не обавља послове са свог раног места и није укључен у процес рада на било који начин.

Поред редовних накнада зараде која нису специфична за COVID-19 заразну болест и Ванредно стање које је на снази, постоји једна специфичност у вези накнаде зараде за време одсуства са рада због привремене спречености за рад ("боловања"), према којој запосленима који су заражени или им је изречена мера карантина или изолације постоји препорука Владе да им се одобри накнада зараде у 100% износу од остварене зараде у претходном периоду.

Коначно, долазимо до начина који су најчешће примењивани а који су прописани чл. 116. и 117. Закона о раду. Законодавац чланом 116. омогућава послодавцу да, без консултација са запосленим, упути део или чак све запослене на плаћено одуство, док је једино ограничење то да одсуство не може трајати дуже од 45 радних дана у току године. Ово је убедљиво најчећше коришћен институт за којим послодавци посежу, јер им омогућава флексибилност и инстант смањење износа новца који морају исплатити запосленима, а не постоје посебни критеријуми односно услови за увођење ове мере, већ све зависи од одлуке послодавца. При том Министарство за рад је већ изашло у сусрет послодавцима и донело одлуку да се унапред даје сагласност за трајање ове мере и дуже од 45 радних дана и поједноставило процедуру формално остваривање те сагласности, чак искључујући и обавезно давање мишљења гранског синдиката. Ово се односи и на ЈП „Пошта Србије“ те они у сваком тренутку могу да почну да користе овај режим.

Следећи начин предвиђен чл. 117. Закона о раду нам је и направио недоумице јер је непрецизно написан па то за последицу има два различита става: Један је тај да запослени има право на накнаду зараде у висини утврђеној општим актом и уговором о раду, чиме би заправо остваривао накнаду своје пуне зараде ако је разлог прекида рада наредба услед небезбедних услова рада.

Други, много заступљенији став, који и Пошта овим дописом користи је тај да законодавац оставља могућност послодавцу да посебним актом (Правилником о раду, Колективним уговором) или у самом Уговору о раду, одреди елементе за утврђивање зараде за време прекида рада због опасности по безбедност и здравље на раду, односно да утврди и износ новчане накнаде и  друге случајеве у којима запослени има право на накнаду зараде.

Јасно је да је ово неповољније по запосленог јер нити је тај режим временски ограничен, нити је постављена доња граница износа накнаде. Тренутно не постоји одређена судска пракса поводом овог питања.

Заједничко је да су разлози за увођење овог режима рестриктивније постављени у односу на оне из чл. 116, а тичу се искључиво необезбеђивања заштите живота и здравља на раду, тако да нису применњиви у потпуности на нашу ситуацију из разлога што би у случају да нема услова за безбедан рад цела организациона јединица морала да буде затворена, док је овде заправо случај да услед рестрикција које су наметнуте није исти обим посла или је краће радно време, док један део запослених обавља своје послове.  

Позитивна околност је што је Колективним уговором за ЈП „Пошта Србије“ у чл. 48. прописано да накнада зараде износи 80%, али тај члан се не позива на чл. 117. Закона о раду, док ни разлози за накнаду зараде нису исти. Свакако је то повољније за запослене него режим чл. 116. Закона о раду који би био применљивији у ситуацији која је настала.

Одредба чл. 47. Колективног уговора о којој је било речи сматрам да иако иде у корист запослених и има смисла предлагати њену примену, је ипак омни клаузула која оставља могућност, али не и дужност послодавца да запосленима исплати пуну накнаду зараде, јер упућује на законске прописе од којих бојим се да нисам пронашао ни један који обавезује послодавца.

Још једно негативно тумачење по запослене је то да се за просек узима остварена зарада запосленог у претходних 12 месеци, која му је исплаћена.

Стога, мислим да је понуда од 80% накнаде, џентлменски договор.

ПРЕДСЕДНИК       
СИНДИКАТА ПТТ СРБИЈЕ


С А О П Ш Т Е Њ Е


      Желимо да укажемо целокупној српској јавности на тешку, одговорну и ризичну позицију и улогу коју на својим леђима носе поштански радници. Без жеље за самоистицањем, не можемо а да не приметимо да та и таква улога поштанских радника није довољно „видљива“. Тежина и огромни ризици по сопствено здравље наших радника, нигде или скоро нигде није истакнуто на релевантним местима или на релевантним медијима са националном фреквенцијом. Нећемо тврдити да се у овом друштву не цени улога поштанских радника, али мислимо да није на одмет упутити речи подршке радницима поште да истрају у такорећи свакодневном раду без паузе и предаха и суботом и недељом. Ми, који смо на „првим линијама фронта“ у непосредном контакту са великим бројем грађана, те сходно томе и вирусом COVID-19 сигурно завређујемо већу друштвену бригу у смислу омогућавања бар неког дана предаха, бар суботом или бар недељом. Поједине наше колеге ће већ други викенд узастопно да раде и суботом и недељом а у најави је такође, без да прејудицирамо, и рад за викенд након овог викенда а због исплате пензија. С тога упућујемо апел свим надлежним државним органима да се динамика исплата принадлежности грађанима Републике Србије дефинише у временским оквирима који неће довести, иначе оптерећене раднике Поште, у ситуацију да морају радити буквално свакодневно. Очекујемо од Пословодства исте или сличне закључке и одређене иницијативе у том правцу.
      ЗДРАВИ БИЛИ!

ПРЕДСЕДНИК       
СИНДИКАТА ПТТ СРБИЈЕ


С А О П Ш Т Е Њ Е


      Једина смо категорија запослених у директном контакту са становништвом, без икакве заштитне опреме. Изложени смо ризицима, као и медицинско особље, полиција, возачи у јавном превозу, запослени у јавним службама. Међутим, држава се побринула о свима, а поштанске раднике нико не помиње. Јавне службе не раде, остали имају заштитну опрему. Очигледно је да се ми о себи сами морамо бринути.
      Зато поново тражимо од пословодства Предузећа максималну ангажованост око хитне набавке заштитне опреме, маски и рукавица, као и хигијенских средстава и средстава за дезинфекцију. Појачано чишћење, хигијена и повремена дезинфекција објеката је нешто што се лако и брзо може спровести. Здравље запослених, сада је најбитније и зато треба уложити максимум труда да се сачува. Не треба имати било какав директан контакт са странкама, без обзира да ли је у питању уручење пошиљке и потврда пријема исте, или је у питању пријем пошиљке, исплата новачане дознаке и томе слично, ако се то ради без маске и рукавица. Запослени су изложени максималном ризику заразе, а онда ту заразу шире даље, поготову поштоноше и достављачи који улазе у домове и станове наших корисника.
      Ово морамо спречити додатним мерама. Треба урадити анализу и процену ризика, а онда према томе начин функционисања Предузећа, у условима пандемије. Тек донет План организовања рада пошта редуцирати-и шалтере и доставу и остале службе. Тај минимум процеса рада, обављати искључиво ако су обезбеђена заштитна средства. Никако другачије. Такође тражимо да се родитељима деце млађим од 12 година, без обзира да ли је отац или мајка, као и хроничним болесниицима обезбеди одсуство са посла, а да то буде плаћено као да раде.
      Апелујемо на све запослене за стрпљење и чувању себе и других до набавке неопходне заштитне опреме.

СИНДИКАТ ПТТ СРБИЈЕ

ХОЋЕМО ДА ЗАШТИТИМО И СЕБЕ И ДРУГЕ


      Из разлога сузбијања ширења корона вируса, апелујемо на пословодство ЈП ПОШТА СРБИЈЕ, као и на оба кризна штаба које је оформила Влада Републике Србије, да у пословне процесе нe укључују поштанске раднике који немају никакве (функционалне) мере заштите.
      Ако већ ми, поштански радници, нећемо себе ставити у први план у смислу да смо најпре себи и својим породицама најважнији, бар хоћемо да нам омогућите да заштитимо од заразе опасним вирусом друге чланове друштва од нас самих. Сваки наш поштар и достављач је потенцијално високо ризично лице за кретати се међу становништвом без адекватних мера заштите (одговарајуће рукавице и заштитна маска). Вероватно, ништа мања претња по друштво нису ни наши шалтерски радници. О свему овоме као одговорни чланови друштва трудићемо се да упознамо надлежне државне органе који ће вероватно бити захвални Синдикату ПТТ Србије на упозорењима ове врсте. Не терајте нас да угрожавамо друштво, јаким и широким ланцом заразе, узимајући у обзир број становника који у само једном радном дану има непосредан контакт са сваким нашим запосленим.
      У овим тешким околностима нећемо се бавити тражењем криваца за изостанак правовремене реакције у набавци заштитних средстава већ само упутити добронамерну критику, гледајући напред уз жељу и хтење да помогнемо пословодству, да се неким алтернативним каналима набаве недостајућа средства заштите. Желимо само да заштитимо поштанске раднике и друштво у целини, у мери у којој је то могуће.

СИНДИКАТ ПТТ СРБИЈЕ

 .